HR - Ljudski Resursi - Srbija

Novi zakon briše minuli rad

Ukoliko odlučite da promenite posao i odete u drugu firmu, naknadu za minuli rad dobijaćete ubuduće samo za godine koje ćete provesti kod novog poslodavca. Odnosno, godine provedene kod prethodnog nećete moći, kao do sada, da „ponesete” sa sobom.

Ovo predviđa jedna od odredbi novog zakona o radu, o kojem javna rasprava počinje sutra. Praksa je do sada bila da radnik koji ima, na primer, ukupno 20 godina staža i promeni firmu, u novoj dobija naknadu za celokupan minuli rad od 20 godina, bez obzira na to gde je i šta radio. Naravno, oni koji su do sada promenili firmu, bez dosadašnjeg minulog rada neće ostati (jer zakon ne važi retroaktivno). Predlog zakona eliminiše i eventualne zloupotrebe poslodavaca, jer će minuli rad morati da se isplaćuje ukoliko se radnik „šeta” po firmama koje su povezana lica ili imaju istog vlasnika.

Ovu promenu podržavaju resorna ministarstva i privrednici, dok se sindikati protive veoma oštro. Naime, država i poslodavci očekuju da će nova mera, zajedno sa drugim novinama koje će doneti novi zakon o radu, rasteretiti one koji zapošljavaju i time ih motivisati da bez velikih obaveza primaju u radni odnos i starije. Naročito kada se ova mera bude primenjivali u kombinaciji sa onom da se otpremnine u slučaju otkaza isplaćuju samo za godine provedene kod sadašnjeg poslodavca, a ne za celokupan radni staž. Manje obaveze u slučaju zapošljavanja i otkaza, dovešće do povećanja zaposlenosti, zaključuju oni.

U sindikatima, međutim, smatraju da ova mera predstavlja dalje smanjivanja prava radnika, kao i njihovo osiromašenje. Situacija je, kažu sindikalci, utoliko lošija što će ova mera demotivisati ljude da tragaju za novim poslovima.

Šta je od ovoga zapravo tačno? Da li je minuli rad samo relikt socijalističkih vremena ili osvojeno radničko pravo i to u novčanom obliku koje u vreme besparice i te kako dobro dođe?

Istina je, najpre, da oni koji dobro zarađuju ne mare za minuli rad. Iznos od 0,4 odsto zarade koliko poslodavac plaća po godini staža njima ne znači mnogo. Oni kažu da je minuli rad precenjena kategorija i da nije vredna bilo kakve sindikalne borbe. Međutim, isto tako je tačno da onima koji imaju male zarade i dvadeset ili trideset godina staža ova naknada na osnovnu zaradu i te kako dobro dođe. Kako god, ukoliko naši sindikati ne uspeju, kao u Hrvatskoj da obore Predlog zakona o radu, minuli rad će otići u istoriju.

U Ministarstvu privrede ovo potvrđuju. Ističu da bi ubuduće prethodno radno iskustvo, nekoga ko menja posao, moglo da „bude reflektovano već u osnovnoj zaradi”. Šta to zapravo znači?

– Pretpostavka je da onaj ko menja firmuto čini zato što mu jeponuđena ista ili veća osnovna zarada nego što je do tada imao i to zajedno sa minulim radom. Nije isto da li neko u firmu donosi 12 godina ili 12 meseci iskustva, kao i da li je to iskustvo relevantno za novo radno mesto ili ne. To će poslodavci ceniti prilikom ugovaranja osnovne zarade. Dakle, ništa se ne gubi u smislu visine zarade– tvrde Dušan Vasiljević, posebni savetnik ministra privrede Saše Radulovića, dodajući da će onda takva osnovna zarada svake godine biti povećavana za radni staž kod trenutnog poslodavca.

– U suprotnom, pojedini zaposleni imaju privilegiju da imaju veću platu po osnovu prethodnog iskustva, iako to prethodno iskustvo možda nema nikakve veze sa njihovim sadašnjim radnim mestom – zaključuje Vasiljević.

Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik konfekcijske kuće „Modus” daje podršku predlozima koji se tiču promene isplate minulog rada.

– Mislim da je pravično da se minuli rad odnosi na period koji je radnik radio u jednoj firmi, odnosno na vreme u kojem je on dao doprinos razvoju te firme. Nije pošteno da nova firma plaća radniku minuli rad za vreme koje je proveo kod starog poslodavca – objašnjava Knežević.

Prema njegovim rečima, isto pravilo važi i kada je reč o promeni načina isplate otpremnina.

– Ja imam i socijalnu i zakonsku odgovornost da zbrinem radnika kojem moram da dam otkaz. I to je potpuno logično, ali zašto bih ja kao poslodavac plaćao i minuli rad i otpremnine za godine koje je radnik proveo u nečijoj drugoj firmi i tamo pomogao razvoju posla. To nije fer – kaže Knežević.

I Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, navodi da bi mera plaćanja minulog rada samo za godine provedene kod sadašnjeg poslodavca ubuduće mogla da stimuliše veće zapošljavanje, budući da bi, kako kaže, donekle rasteretila poslodavce.

– Naš stav je bio da tih 0,4 odsto zarade po godini staža minulog rada treba ubuduće da plaća samo nov poslodavac. To da vam nova firma plaća minuli rad za decenije koje ste radili u nekoj drugoj firmi nema nigde. To nam je ostalo iz komunizma – kaže Rajić.

Sindikati se, međutim, uopšte ne slažu. Smatraju da će ova odredba budućeg zakona samo dodatno smanjiti prava radnika i još više ih osiromašiti.

– Kako je trend da se penzija ne čeka u jednoj firmi i kako nadležni najavljuju da će doći do rasta broja zaposlenih, to znači da će radnici izgubiti nešto što bi inače dobili. Najviše će izgubiti oni koji imaju mnogo godina staža, a odluče da menjaju posao ili budu na to primorani – navodi Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i tvrdi da u raspravi o Nacrtu novog zakona o radu na dnevnom redu nisu bile promene koje se tiču minulog rada.